Pumpanje guma azotom

Činjenica je pritisak u gumama utiče na bezbednost vožnje i životni vek gume. Zato uvek treba da bude na propisanom nivou. Kada pumpate gumu vazduhom, imajte u vidu da one mesečno izgube oko 0,2 bara. Da ne biste svaki mesec trčkarali do vulkanizera, pomaže vam trend savremenog korišćenja guma. Ko god da je punio gume azotom – na ovo se nije žalio.

Punjenje guma azotom je trend preuzet iz auto-sporta i avionskog saobraćaja. Smesa azota koja se ubrizgava u gumu sastoji se od 98 odsto azota, 2 odsto kiseonika i ostalih gasova.

Zašto vozači sve više pumpaju gume azotom? Kada gume pumpate komprimovanim vazduhom, one izgube u proseku od 0,1 do 0,2 bara mesečno. S obzirom da je azot suv i nezapaljiv gas, njegovi molekuli veći su od molekula kiseonika. To sprečava azot da brzo ističe iz gume. Zato nije ni čudo što vozači koji gume pumpaju azotom idu na dopumpavanje na šest meseci. Za pola godine guma napumpana azotom izgubi tek 0,1 bar. Propisani pritisak se zato održava znatno duže u gumama.

To direktno utiče na smanjenje potrošnje goriva i produžava se životni vek gume. S obzirom da se gume napunjene azotom ređe pumpaju, održava se propisani pritisak u gumama, pa je smanjen rizik od pucanja gume pri velikoj brzini.

Možda niste znali, ali gume napunjene azotom manje se zagrevaju od guma napunjenih komprimovanim vazduhom. Azot je termički stabilniji od vazduha, pa se guma sporije zagreva i hladi. Samim tim što se guma manje zagreva, posebno tokom letnjih meseci, produžava se vek trajanja gazećeg sloja.

Gume napumpane azotom imaju manji porast pritiska koji se povećava kada poraste temperatura. Ova prednost pripisuje se stabilnosti azota. Pored toga, azot štedi gorivo i omogućava da guma konstantnije prianja.

Azot sporije oksidira, tako da se ređe javlja korozija na čeličnim felnama, ventilima i unutar žičane strukture gume. To u velikoj meri produžava vek gume. Samim tim, održavanje je jeftinije jer ventili duže traju.

Bezbednosna prednost koja se pripisuje gumama napunjenim azotom je minimalni rizik od samozapaljenja. Ova hemijska reakcija nastaje kada se ista zagreje toliko da dođe do manje eksplozije unutar gume. To može dovesti do pojave izbočina na površini gume, pa i do pucanja gume. S obzirom na manju količinu kiseonika u gumi, azot sprečava ove mikro-eksplozije.

Azot u gumama čini vožnju sigurnijom i udobnijom. Takođe, sprečava trulenje gume, jer unutar gume nema vlage. Utiče i na zaustavni put; vozilo sa gumama punjenim azotom pri brzini od 80 km/h ima u proseku 3 metra kraći kočioni put.

Azot se u gumu ubrzigava specijalnim uređajima i metodom. Guma se montira standardno, pumpa se vazduhom, a onda se vazduh ispusti. Sledeći korak je vakumiranje gume da bi se vazduh sa kiseonikom izbacio, a onda se guma napuni azotom. Kod već montirane gume, najpre se ispusti vazduh, guma se vakumira, pa se napuni azotom.

Gume punjene vazduhom vozači moraju proveravati jednom mesečno, a gume pumpane azotom 2-3 puta godišnje. Kod velikog broja vulkanizera punjenje azotom košta od 100 dinara po točku, a neki ovu uslugu ne naplaćuju vernim mušterijama.