Tokom pedesetih godina prošlog veka, vlada SAD-a posedovala je kompaniju LeTourneau. Nalazila se u Teksasu i bavila se dizajniranjem velikih, tzv. drumskih vozova, koji su ličili na traktore sa brojnim prikolicama.

Tih godina, pri izradi vozila za svoje potrebe, bavili su se tehničkim unapređenjem, kao i povećavanjem njihove dužine. Ova vozila bila su slična dizel – električnim lokomotivama koje su koristile železnice, s tim da su čelični točkovi zamenjeni gumenim.

Američka vojska imala je izgrađene tri eksperimentalne jedinice ovakve vrste. Treću jedinicu  vojska je ugovorila 1958. godine pod imenom TC-497 Overland Train Mark II.

letourneau_tc-497_overland_train_mkii_2-640x452

Eksperimentalna jedinica Mark II

Mark II je imao veliki broj funkcija koje su omogućavale da, dodavanjem prikolica, voz “raste” na bilo kojoj dužini. Pokretan je pomoću četiri turbo motora, smeštenih na tegljačima. Jedan je bio kontrolni (upravljački), smešten u kontrolnim kolima, a preostala tri su bila raspoređena duž vozila. Nove prikolice sa motorima mogle su da se dodaju na bilo kojoj tački kompozicije.

Da bi se smanjila težina, vozilo je izrađeno uglavnom od aluminijuma.

Problem sa upravljanjem

Upravljanje jednom ovakvom konstrukcijom pokazalo se kao veliki problem. Kod skretanja u krivini, delovi kompozicije imali su tendenciju pravljenja velikog luka i zanošenja. Takođe, kod manevrisanja, dešavalo se da neke kompozicije nalete na prepreku koju je vozilo želelo da izbegne.

Da bi se ovaj problem rešio, prikolice su bile snabdevene upravljačkim točkovima. Komanda je bila poslata iz kontrolne kabine ka svakom setu točkova. Tako su svi  točkovi počinjali skretanje kada bi došli na isto mesto na kome je skretanje započinjao i prvi set točkova.

Kabina i oprema 

Mark II imao je veću kabinu od svog prethodnika. Takođe, i turbina motora bila je mnogo manja, pa je time obezbedila veći prostor u unutrašnjosti. U nju je mogla da stane ekipa od šest članova. Imali su mesto za spavanje, toalet i kuhinju.

MkII 17 US Army Yuma

Vozilo je bilo opremljeno radarom i dostizalo dužinu od oko 183 metara. Na ravnom terenu moglo je da nosi teret od 150 tona pri brzini od oko 33 km/h. Pod maksimalnim opterećenjem vozilo je moglo da pređe između 560 i 640 km, što je bilo omogućeno dodavanjem rezervnih rezervoara za gorivo.

Testiranje vozila

Konačne specifikacije bile su završene 1960. godine, a izgradnja je obavljana tokom 1961. godine. Nakon preliminarnog testranja predato je vojsci u februaru 1962. godine i transportovano do poligona Yuma u Yumi Arozona.

U testiranju pod nazivom “Projekat OTTER” vozilo je dalo dobre rezultate. Međutim, vojska je odustala od ove ideje pojavom novijih helikoptera za prenos tereta, kao što su M-64 Skycrane.

Vozilo je jedno vreme ostalo neiskorišćeno, a onda je 1969. godine stavljeno na prodaju za 1,4 miliona $. Sve što je ostalo od Mark II je kontrolna kabina koja je i dalje u Yumi, a cela kompozicija je prodata lokalnom trgovcu.

Uprokos tome što nije našlo svoje mesto u praktičnoj primeni, vozilo Mark II zadržava rekord za najduže off-road vozilo na svetu.

Aktuelnu ponudu guma potražite na sajtu Internet Prodaja Guma.

0 komentara

Napiši komentar

Vaša mejl adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

©2020 Internet Prodaja guma doo

Kontaktirajte nas

Pošaljite nam vaše pitanje a mi ćemo vam odgovoriti u najkraćem roku.

Slanje u toku

Log in with your credentials

Forgot your details?

Скочи на траку са алаткама