Ako pitate nekog vozača da kaže malo više o istoriji gume, verovatno će vam odgovoriti nešto u stilu „guma kao guma“ i ne znajući da je put do današnje forme gume bio veoma dug. Saznajte koji su to ključni momenti u evoluciji gume.
Kako su gume dobile ime?
Kao što smo već rekli, gume su prošle dug put da bi izgledale kako danas izgledaju. U njihovoj najranijoj istoriji izrađivale su ih zanatlije, poznatije kao kolari, koji su morali ručno da prave točak po točak. Krake su vezivali za točak, pa je upravo iz engleske reči „tied“, što znači vezan, nastala reč „tyre“ odnosno guma.
Točak sa gumom
Početkom 1800-tih godina, Charles Mcintosh eksperimentisao je sa lateksom, smesom koja se dobija od drveta kaučuka poreklom iz Amazona. Lateks je najpre sakupljan sa stabala u šumama Amazona, a krajem 19. veka podižu se prve plantaže u Maleziji. Lateks je stigao u Južnu Ameriku nakon što su istraživači otkrili da Indijanci koriste listove kaučuka za hidroizolaciju.
Nažalost, listovi kaučuka pokazali su se nedovoljno kvalitetnim; kada je hladno, postajali bi previše kruti, a na suncu su postajali lepljivi.
Eksperimentisanje sa lateksom nastavlja se širom Evrope i Amerike sa ciljem da se stabilizuju i unaprede karakteristike ove smeše.
Godine 1839. Charles Goodyear otkrio je da dodavanjem sumpora u rastopljeni lateks smeša dostiže potrebnu elastičnost i snagu. Novi koncept gume prvobitno je korišćen kao gazeći sloj točkova za kočije i bickle.
Kao i mnogi pronalasci, moderna guma izmišljena je iz potrebe da se reši problem pojedinca, a ne zbog želje za slavom i bogatstvom izumitelja. Godine 1888. Škot John Boyd Dunlop želeo je da sinu omogući udobniju vožnja bicikla. Nije ni sanjao da je na tragu jednog velikog pronalaska.
Međutim, Dunlopovo otkriće nisu zaobišle kontroverze. Nije znao da je jedan drugi Škot, Robert William Thomson, već patentirao gumu 1845. godine. Dunlop je brže-bolje osnovao firmu Dunlop, da bi se nakon toga borio i legalno dobio bitku protiv Thomsona.
Uprkos tome što je Thomson bio brži, Dunlopu je kredibilitet dao već pripremljen dizajn za pronalazak. Nažalost, veterinar po struci, gospodin Dunlop, prodao je patent i preduzeće prilično rano tako da od svog izuma nije imao naročitu finansijsku dobit.
Krajem 1891. godine prvu gumu „odvojivu“ od točka izmislila su dva agro-inženjera iz centralne Francuske. Braća Michelin, Eduard i Andre, lansirala su svoje ideje snažno i uspešno. Oni su prvi isprobali pneumatske gume na „kočijama bez konja“ u trci Pariz-Bordo-Pariz. Stigli su poslednji, menjajući gume na svakih 90 milja, tako da je pobednik trke izjavio da pneumatske gume nikada neće biti prihvatljive za motorna vozila.
Nakon nekoliko godina, W.E. Barlett izmislio je i unapredio felnu i gumu koja je odvojiva od točka.
Dijagonalne gume
Kompanija Palmer Tyre iz Detroita napravila je veći korak 1915. godine. Ona je napravila prvu dijagonalnu gumu. Ime je dobila zbog svoje unutrašnje konstrukcije jer se niti pojedinih slojeva tkanine ukrštaju koso, dijagonalno.
Do 1937. godine eksperimentisanje i potraga za jačim materijalima nije prestala. Tek tada su se za unutrašnju konstrukciju počele koristiti čelične žice i to za kamionske gume.
Radijalne gume
Prva radijalna guma napravljena je 1947. godine. Predstavljala je revoluciju za industriju transporta i glavni izum u gumarskoj tehnologiji još od Dunlupovog pneumatika. Kao što joj ime kaže, radijalna guma konstruisana je tako da se niti slažu poprečno, što znači u smeru radijusa gume. Nazivaju se i pojasate zbog pojasa koji je na obodu ugrađen pod gazeći sloj.
Razvoj auto-industrije izuzetno je ubrzan razvojem automobilskih guma. Tokom dvadesetog veka aktivno se radilo na pronalaženju montažno-demontažnih guma, dvosmernog ventila, postojali su pokušaji da se uvedu novi materijali ali se radilo i na radijalnoj konstrukciji Tubeless guma.
Izvor – Kwik-Fit
